parallax background

Knjiga Dejana Stojiljkovića i Homerova Ilijada tema diplomskog rada

Smrt koja znači život: Branko Miljković od mita do istine
03.03.2022
The Dark Knight
22.03.2022

Da se uticaj klasične književnosti prenosi i na savremena književna dela, ali i da ima dosta sličnosti u epskom delu Homerove „Ilijade“, sa romanom „Olujni bedem“ niškog pisca Dejana Stojiljkovića, pokazala je studentkinja Adrijana Đorđević, jer je upravo u završnom radu Departmana za srbistiku odabrala tu tematiku. U izboru teme joj je kaže pomogao sam mentor, prof. dr Dejan Milutinović.

Dejan Stojiljković je veoma reprezentativan u domenu epske fantastike, a epska fantastika kao i čitava romaneskna književnost počinje sa Homerovim epovima, pa se paralela između ova dva dela sama po sebi nameće.

Studentkinja Adrijana Đorđević rekla je Niškim Vestima da je tematika „Ilijade“ i „Olujnog bedema“, veoma slična.

„Ja sam uporedila glavne junake, odnosno glavne heroje koji su se borili na strani Troje i Sparte i sa druge strane na srpskoj strani protiv turske vojske i tu sam napravila paralelu samih likova. Izdvojila sam šta je sve njih u tim trenucima pokretalo, da li je to bila ljubav prema porodici, domovini, da li je bila u pitanju telesna ljubav, koliko je sama vera i religija uticala na to, koliko su prisutna narodna verovanja“, kazala je Đorđević.

Prof. Dr Dejan Milutinović sa Departmana za srbistiku Filozofskog fakultata u Nišu objašnjava da je u pitanju završni rad u kojem studenti treba da pokažu neke svoje osnovne kompetencije u okviru proučavanja i poznavanja književnosti koju su stekli tokom četvorogodišnjih studija.

Studijska grupa za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu se trudi da ono što se tiče naučnog i literarnog kanona, aplikuje i primeni na ono što je savremeno i aktuelno.

„Mi izlazimo u susret studentima da te tradicionalne kanone primeni i poveže sa aktuelnim dešavanjima u književnosti, jer u krajnjem slučaju oni će kasnije kao profesori da se sretnu sa nekom novom knjigom i moraće da znaju da je postave u okvire i svetske i srpske književnosti. Kolegenica Andrijana je došla sa idejom da se bavi Homerovim epom.

O tome je već pisano i pisao, pa sam želeo da u skladu sa zahtevima završnog rada, vidim da li mi možemo da odradimo jednu paralelu sa kvalitetnim niškim piscem kakav je Dejan Stojiljković. Drago mi je da je ona pročitala oba romana, da su joj se dopala i da je jako uspešno, na nivou zahteva završnog rada obradila temu, odnosno sprovela analizu i paralelu između Homerove „Ilijade“ i romana Dejana Stojiljkovića „Olujni bedem““, istakao je dr Milutinović.

Profesor Milutinović je podsetio da se Stojiljković poigrava mitologijom i istoriografijom. Poigrava se mitologijom kako u pogledu islama, tako i u pogledu hrišćanstva i našeg pagnastva i istovremeno koketira upravo sa ovim Homerovim epom.

„Kada vi prikazujete recimo u filmu „Rambo“ oružanje ratnika, to je arhitip oružanja Ahila, kada se opisuju borbe po olujnom bedemu, takođe to mora da nas uputi na samog Homera i mi zapravo na osnovu tog svetskog kanona književnosti stvaramo jedan kongitivni okvir na osnovu koga prihvatamo i razumevamo tekstove sa kojima se susrećemo“, kazao je prof. dr Dejan Milutinović.

Paralela između ova dva dela se nameće sama po sebi, jer u nekom smislu to su i viteški romani i romani epske fantastike i nacionalni epovi. Možda je Dejan Stojiljković na jedan savremeniji način pristupio tom nacionalnom epu, kao što je i Homer u svom tekstu obradio jednu značajnu nacionalnu problematiku, jer po definiciji ep se bavi velikim nacionalnim pitanjima pre svega, i onda on to prikazuje kroz sukobe različitih likova, bogova i slično.

„Stojiljković se u romanu vratio jednoj zaista zanimljivoj temi, to je sukob na Kosovu, odnosno predkosovske bitke i kasnije kosovske, tako da se on poigravao i dodatno mitologizirao one aspekte srpskog nacionalnog mita i već po tome on je na nivou jedne, po tradiconalnom smislu, epske književnosti. Ma koliko se on bavio epskom fantastikom, to nije fantazija kao kod Tolkina, to je sve duboko motivisano arhetipskim onim što je srpskom narodu, i ne samo srpskom jer se on bavi podjednako i objektivno i islamom i to je još jedna od mogućih paralela“, naglasio je.

Stojiljković je na osnovu dve sukobljene strane na jedan osavremenjeni način prikazao i predstavio i ponovo pogodio interesovanje i kod vrlo mlade čitalačke publike za kosovski mit, za red zmaja za crne zastave i za sve te zapravo druge mitološke pojave u islamu, odnosno pre svega u Turskoj vojsci. Profesor Milutinović dodaje da još mnogo toga ima da se istražuje i čita kod Stojiljkovića, da se upoređuje sa drugim velikim piscima.

„Stojiljković je pre svega jedan kvalitetan pisac, to je zaista tako, ne zbog toga što je naš, a ovaj diplomski rad je jedan dobar rad koji je zagrebao po površinu i koji predstavlja dobro polazište za neka kasnija proučavanja“, zaključio je dr Milutinović.

Naš najčitaniji pisac Dejan Stojiljković nije krio zadovoljstvo što je upravo njegov roman bio inspiracija za diplomski rad studenta na Filozofskom fakultetu u Nišu.

„Velika čast je za pisca da neko diplomira na njegovom romanu. Do sada su pisali seminarske radove, razne osvrte u časopisima, ali niko do sada nije diplomirao sa takvom tematikom. To se zove ulazak u kanon. Literatura koju ja pišem nije bila dobrodošla u akademskim krugovima, očigledno da se i tu nešto menja“, iskren je Dejan Stojiljković.

On je dodao da bilo šta da pišete danas, mora da postoji uticaj klasične književnosti. Ratni sukobi, velike bitke, velike ljubavi koje se završavaju tregično, junaci koji ginu za ideale, to je istorija cele civilizacije, ali i našeg naroda i ona se ponavlja u književnim delima i ponavljaće se i ubuduće.

Da podsetimo „Olujni bedem“ je nastavak priče o vitezovima Reda Zmaja, o usponu i padu srpske srednjovekovne države, o opsadi Niša i bici na Pločniku.