parallax background

Zagonetka zvana Golubić

02.03.2021
Heroji
01.03.2021
Posebno, ćirilično izdanje romana “Dukat za lađara” sa poklon pričom
05.03.2021

Nakon završetka Drugog svetskog rata, nova, jugoslovenska država zdušno je krenula u kreiranje mitova o narodnooslobodilačkoj borbi. Ti novi mitovi su, naravno, kao i svi drugi mitovi, od grčkih i rimskih, do keltskih i slovenskih, imali svoje heroje. U slučaju mita o NOB-u, to su bili partizanski ilegalci, otresiti i hrabri komandatni divizija, deca borci, hrabre drugarice koje nisu htele da odaju drugove… Njihovi životi, baš kao i smrti, imali su u sebi dosta spektakularnog, po uzoru na holivudske filmove i narodni ep, podjednako. Bilo da su ti heroji bili stvarni ljudi poput Save Kovačevića, Boška Buhe, Ive Lola Ribara, samog Josipa Broza Tita ili su bili plod fikcije poput Tihog, Prleta, Valtera…

Začudo, Mustafa Golubić zvani Mujke, jedna od najintrigantnijih i najmitskijih, da se tako izrazim, osoba iz tog doba, ostao je skrajnut. U partizanskim letopisima, memoarima i hronikama, slabo se pominje, dok je u vojnoj enciklopediji izdatoj u SFRJ sedamdesetih godina zaslužio samo par rečenica. Čovek od koga je zazirao sam Staljin, od kog je drhtala cela Evropa, koji je izveo neke od najdrskijih akcija i među prvima izašao na crtu nacističkoj mašineriji smrti, ostao je zaglavljen u nekom budžaku istorije.

Nepravda? Itekako.

Kada sam od Dragana Bjelogrlića pre sada već dosta godinica dobio radnu verziju scenarija za pilot-epizodu serije „Senke nad Balkanom“ u njoj sam zatekao Mustafu kao značajnog lika koji treba tek dalje da se razvija. Priznajem, nisam mnogo znao o tom drskom Hercegovcu iz Stoca. Istražujući istoriju, građu i nadasve legendu o njemu, predamnom su se otkrivali slojevi i slojevi Mustafine ličnosti… Bonvivan, poliglota, komandos, špijun, ljubavnik, majstor prerušavanja, nacionalista, komunista, ubica… Prateći tako Mustafin razvojni put, od rodnog Stoca pa do ćelije u zatvoru Gestapoa gde je proveo svoje poslednje dane, predamnom su se istovremeno otkrivali i slojevi i slojevi istorije.

Mustafa Golubić nije bio samo njen učesnik – već i njen tvorac.

Ali kao što to uvek biva, istoriju je pratila i legenda. Vrlo često, kada sve to gledate sa velike vremenske distance, teško vam je da razaznate šta je stvarnost a šta plod mašte.

A kada ne možete da se odlučite da li da ispričate istinu ili legendu, onda ispričajte legendu, kako je to jednom lepo rekao gospodin Toni Vilson.

Serijal koji će te u nastavcima čitati na servisu BookMate jeste upravo to, spoj istorijskih i legendarnih priča o Mustafi Golubiću. To nije roman, nije dramski igrokaz, nije istorijska studija, niti dokumentaristički esej… To je pre svega priča.

Ali kakva priča…

Golubić je čovek koji je bukvalno proživeo nekoliko života, i za to svoje trajanje uspeo je da postigne stvari za koje bi običnim ljudima trebalo bezmalo vekovi.

„Najsjajniji plamen najbrže sagori“ – kaže jedna stara poslovica.

I Mustafa jeste sagoreo u toj težnji da stvori bolji svet, svet jednakosti i pravde, svet u kome neće biti razlika, siromašnih i bogatih, careva i raje, dušmana i sužanja… Da li je u tome uspeo? Recimo da je dao dostojan doprinos. I da je u legendu otišao onako kako je on želeo, pod svojim uslovima.

Mnogo godina kasnije, delimično zahvaljujući i našoj seriji, a pre svega izvanrednoj glumačkoj kreaciji Gorana Bogdana, Hercegovca koji baštini taj „Mustafin gen“, interesovanje za Golubića je ponovo poraslo. Ljudi se pitaju ko je taj čovek koji je četovao sa Tankosićem, na Solunski front doveo hiljade ruskih dobrovoljaca, nije hteo da izda Apisa u Solunskom procesu, nabavljao je Staljinu hercegovački duvan, organizovao ubistvo Lava Trockog i bio ljubavnik Grete Garbo… Šta je od toga istina a šta legenda?

Neke stvari ste saznali gledajući „Senke nad Balkanom“.

Neke stvari ćete saznati čitajući literarni serijal „Mustafa Golubić: Um(j)etnost konspiracije“.

Mnoge druge ostaće vam zagonetka i tajna.

Ali valjda treba tako da bude sa špijunima? Onima koju su vazda živeli u senci.

I ljudima koji su još za života spojili u sebi istoriju i legendu.

Jer to se jedino i računa.