parallax background

Intervju: Branko je ubijen, a iza toga je stajala i država

Živeo mrak!
14.10.2020
Prikaz romana „Dukat za Lađara“
21.10.2020

“Niš ima Branka i posle njega – nikog više. On je jedna monumentalna pojava, takav čovek rađa se jednom u sto godina”

Nišlije iduće godine ipak neće dobiti očekivanu predstavu o Branku Miljkoviću, pesniku kojim se toliko ponose, ali kako pisac Dejan Stojilković kaže, u pripremi je roman o ovom velikom umetniku. Kako autor tvrdi, do realizacije predstave neće doći jer upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, Spasoje Ž. Milovanović, nije ispoštovao usmeni dogovor sa njim, odnosno uprava teatra sa njim nije potpisala predugovor i ugovor.

S druge strane, Spasoje Ž. Milovanović tvrdi da predstava planirana za sledeću budžetsku godinu podrazumeva i da se ugovor o njoj sklapa tada, to jest 2021. godine.

Čitava stvar je, po Stojiljkoviću, trajala predugo.

– Očigledno je da uprava Narodnog pozorišta iz Niša, s jedne strane, i ja kao autor, s druge, imamo potpuno različita stajališta i viđenje čitave te priče o predstavi i obeležavanja jubileja Brankove smrti. U takvim uslovima mislim da je bolje da ne dođe do nikakve saradnje. Već sam imao jedno slično iskustvo sa predstavom “Konstantin”, koja je po meni, ispala prilično dobra, ako imamo u vidu u kakvim (ne)uslovima je nastajala i čak uzela dve Sterijine nagrade. To je, inače, bio poslednji put kada je niško pozorište učestvovalo na ovom našem najprestižnijem pozorišnom festivalu. Takođe, počela je, vidim, opet cela stvar, baš kao i tada, da se politizuje, da se gleda kroz vizuru stranačkih sukoba i ideoloških predznaka, mene takve stvari ne zanimaju, ja sam zanatlija, pripovedač… neki kažu možda i umetnik.

– Godinama me učlanjuju u stranke, iako nisam član nijedne, čas sam “žuti”, čas sam “naprednjak”, udaraju mi ideološke pluseve i minuseve, kada pišem “Senke nad Balkanom” onda sam “komunjara”, kada pišem knjige iz serijala o Kosovskim junacima, onda sam “četnik”. Podsetiću i da postoji proceduralni problem. Ja sam insistirao na predugovoru i ugovoru. Zašto? Svojevremeno sam predao upravo Narodnom pozorištu u Nišu svoj komad “Kalčina kafana” koji je prihvaćen, urađena je podela i počele su čak i čitajuče probe. Preko noći je taj komad nestao iz plana i repertoara, bez ikakvog objašnjenja. Kao da je neko ugasio svetlo. A ja sam ga predao bez da potpišem ikakav dokument, verujući u obećanja tadašnje uprave, tako da nisam mogao ništa. Bio bih zaista naivčina i budala da sam to dozvolio da mi se desi dva puta sa istim pozorištem.

Kako kaže, “Niš ima Branka i posle njega nikog više”, te je i njegov odnos prema ovoj temi bio poseban.

Vremenom sam, pripremajući građu za roman o Miljkoviću, proučavajući njegov život i delo, razvio jedan specifičan odnos prema njemu. To je donelo i određenu odgovornost prema celoj priči koju smo imali nameru da ispričamo. U međuvremenu sam shvatio da u pozorištu baš i ne dele moj entuzijazam i viziju, za šta ih ne krivim, jer predstava o Branku je samo jedna u nizu, a, realno, moj je problem što sam navikao da radim sa ljudima drugačije energije koji imaju strpljenja i razumevanja za moje ideje i koji su malo veći profesionalci.

– Niš ima Branka i posle njega – nikog više. On je jedna monumentalna pojava, takav čovek rađa se jednom u sto godina. Pesnikinja Florika Štefan, njegova savremenica, ostavila je zapis u kome o njemu govori: “Respektovala sam ga ne samo zbog poezije koju je stvarao i blistavog uma kojim je zračio, nego zato što je u očima nas, nešto starijih, delovao kao neka vrsta duhovnog patrona. Branko je u svakom pogledu delovao kao stariji, iskusniji, nadmoćniji od drugih pisaca iz njegove generacije.”

– I stvarno je tako bilo. To se najbolje vidi sada, sa distance od više od pola veka. Međutim, nije Branko Miljković samo onaj genije koji je napisao “Uzalud je budim”, Branko je i onaj raspusni, pijani buntovnik koji usred noći na ulici viče: “Hoćemo slobodu! Hoćemo javne kuće!”. Stvar je u tome da genijalni umetnici nisu jednodimenzionalne ličnosti kakvim ih često predstavljaju štreberi, bibliotekari i profesorke književnosti. Branko nije onaj Miljković iz sramne knjige Petra Džadžića u kome taj komitetlija i dogmata tvrdi da se Branko “drogirao smrću” i da je u njemu bilo nečeg “neprevrelog, niškog” što ga je odvelo u samoubistvo. Branko je bio poput Modiljanija, Mocarta, Džima Morisona…

– Njemu je Bog, pored ogromnog talenta, dao i demone sa kojima se borio ceo život, nekad je ta borba bila kreativna, nekad neverovatno destruktivna, ali sve je to bio Branko Miljković. Zato je moja ideja bila da prikažemo obe strane tog zlatnika koji je imao nadimak “Princ pesnika”, i njegovu blistavu i njegovu mračnu stranu. Mislim da je tu možda i bio kamen spoticanja, jer državnim kulturnim institucijama, što Narodno pozorište Niš jeste, više odgovara da stvari budu negde na sredini, da ne ljuljaju ali i da ne žuljaju, kao što kaže naš narod. Zato sam, prevashodno i odustao od pozorišnog komada, i odlučio da se posvetim romanu. On će biti objavljen do jeseni sledeće godine od strane mog izdavača “Lagune” i imaće naslov “Zvezda nad prazninom”.

Na pitanje da li je problem predstavljalo i pitanje smrti Branka Miljkovića, koja je zvanično okarakterisana kao samoubistvo, ali su porodica i javnost u to uvek sumnjali, Stojiljković je kazao da je njegov stav jasan.

– Branko je ubijen. I tu lično nemam nikakve sumnje. Nije, doduše, jasno, da li su ga ubili pripadnici Uprave državne bezbednosti ili je nastadao nesrećnim slučajem pa su oni namestili sve ono sa drvcem na koje su ga našli obešenog o tuđi kaiš kako kleči na đubrištu u Ksaverskoj šumi, na periferiji Zagreba. Njegova smrt nije došla kao grom iz vedra neba, kao što je to govoreno godinama, već je bila rezultat jednog procesa, progona, ako baš hoćete, koji je trajao više od dve godine i koji je otpočeo nakon što mu je dodeljena Oktobarska nagrada grada Beograda. A iza tog progona je, između ostalih, stajala država, baš kao i iza njegovog ubistva i kasnije zataškavanja istog.

– To je jedan od retkih zločina u istoriji koji je zataškavan kroz književnu kritiku i teoriju. I u toj poganoj raboti su učestvovali mnogi naši ugledni teoretičari i kritičari, među prvima Džadžić i Pervić čije insistiranje na tome da se Branko ubio je vremenom počelo da poprima patološke razmere. Toliko da je Marija, Brankova majka, nakon jedne književne večeri na Kolarcu prišla kritičaru Džadžiću i rekla mu: “Budeš li još jednom javno pričao da se moj sin ubio, sledeći put ću poneti jaja i gađati te njima”.

– Priča o Miljkoviću nije samo priča o tragičnoj sudbini umetnika, već i o odnosu totalitarne države prema pojedincu. A jedna takva tema nikad nije bila niti će biti popularna za prezentovanje u državnim institucijama. Bolje je uraditi neku svečanu akademiju, prigodni igrokaz ili nešto slično, zar ne? Da se ne remete duhovi, živih i mrtvih – podjednako.

“Senke nad Balkanom” imaće treću sezonu

“Senke nad Balkanom” trijumfovale su na nedavnoj dodeli nagrada FEDIS, a koliko su se publici dopala dovoljno govori da se o njoj i dalje priča. Pisac se osvrnuo i na treću sezonu.

– “Senke nad Balkanom” su u startu bile zamišljene kao trilogija. Tako da će treće sezone svakako biti. Mi smo na kraju druge ostavili dosta nezavršenih linija, podsetiću vas: Tane se vraća u policiju, Stanko je dopao zatvora, general Živković je izgubio svoje pozicije moći, Kaluđer je ubijen, Krojač odlazi iz Jatagan-male, u Beogradu se pojavljuje Tito… Biće svega i svačega, raznih sukoba i obrta, a i same istorijske okolnosti i događaji nam idu na ruku da ispričamo vrlo zanimljivu priču i dovedemo je do zadovoljavajućeg kraja. Kada će krenuti realizacija treće sezone ne mogu da kažem, Bjelogrlić je dosta zauzet ovih dana, snima film i seriju o Tomi Zdravkoviću, a angažovan je i kao glumac na drugim projektima.

Upitan kako bi opsao saradnju sa Draganom Bjelogrlićem, odgovorio je sledeće:

– Kao vožnju autom bez kočnica za čijim volanom je vozač koji ne zna gde se tačno zaputio ali silno želi tamo da stigne.

Upravnik pozorišta: Nećemo tražiti drugog pisca

Kako je za Telegraf.rs kazao upravnik Narodnog pozorišta u Nišu Spasoje Ž. Milovanović, predstava je i dalje planirana za sledeću budžetsku godinu.

– Predstava je planirana za sledeću budžetsku godinu, što znači da se ugovor sklapa sledeće kalendarske godine kada predlog premijernog repertoara prođe verifikaciju Upravnog odbora NP Niš, Sekretarijata za kulturu, Gradskog veća, Korisničkog saveta i Skupštine grada Niša. Ništa ne možemo u premijernom repertoaru bez saglasnosti svih. To je što se tiče procedure. NP Niš je najavljivalo tu predstavu i saradnju sa Dejanom na sva zvona. NP Niš nije odustalo, već umetnik. Kad dobijemo i ako dobijemo bilo kakvu verziju bilo koje forme teksta možemo krenuti u realizaciju predstave – poručio je Spasoje Ž. Milovanović.

On je dodao kako neće tražiti drugog pisca za predstavu o Branku Miljkoviću.