„Kažu da veličinu umetnika možeš da izmeriš po tome koliko razume ljudsku patnju.“
(D’ARTANJANOVA SMRT)
„Usput sam gledao kroz prozor, pored mene je promicala Srbija, zemlja natrulih taraba i kuća sa nedovršenom fasadom. Zemlja sumorne svakodnevice i zatvorenih fabrika. Zemlja vašara, sahrana i svinjokolja, zamandaljenih domova kulture i zadimljenih kafana, i pijaca na kojima se prodaju polovni frižideri doneseni iz nekog zapaljenog sela u Slavoniji.“
(DUBOKO I HLADNO)
„Beograd je Njujork na spidu i komovici.“
(NEONSKI BLUZ)
„Pesme su ti kao deca. Napraviš ih, izvedeš na put, a onda, kad postanu svoji ljudi, one te napuste. Pripadaju svakom, samo ne tebi. I svako ih tumači na svoj način.“
(IZA ČUDESNOG ZIDA)
„Ništa ne ume tako da ućutka čoveka kao rečito prisustvo vlasti.“
(DUBOKO I HLADNO)
„Ne, Toni. Ne hitaj toliko nazad u naručje majčice televizije. Doći će dan, ne tako dalek od ovog u kom smo sad, kada će televizija uništiti rokenrol.“
(DRUGA STRANA PONOĆI)
„Divno. Englez citira Rusa, u albanskoj kući, na parčetu zemlje koje je nekad bilo srpska država.“
(NEMA HRABROSTI)
„Uplašen čovek, znaju to carevi i senatori, on je kao glina od koje umešni grnčari prave šta god žele. A šta je dobar vladar nego čovek veštih ruku, koji od svog naroda stvara državu po svojoj volji i svom naumu? Dobar vladar i jeste poput grnčara, on daje državi oblik i svrhu. A država? To je naprosto skupina ljudi koji se plaše da sutra ne postanu robovi, da im kuća i pokućstvo ne izgore u požaru, da im varvari ne siluju žene, sestre i majke, da cezar ne podigne porez ili odluči da pobije sve imućne ljude kako bi im preoteo bogatstvo i imanje…
Država, dakle, pronicao je Akvila, to su ljudi sjedinjeni u jednom strahu.“
(ŽUTI ŠAFRAN)
„Ceo svet se raspada, zemlja gori i moje tvrdo srce u grudima je kao jabuka koja nikako da istruli.“
(ZASLEPLJEN SUNCEM)
„Mržnja je osećaj kojim se najlakše manipuliše.“
(NEONSKI BLUZ)
