parallax background

Za čitanje i maštanje – Tri dobra junaka

Naša publika voli mračne priče, ne očekuje uvek zašećereni hepiend
11.08.2020
Objavljen video spot za pesmu „Dukat za Lađara“
12.08.2020

Srpska srednjovekovna istorija nije preterano mnogo obrađivana u domaćoj književnosti. Najpoznatiji su romani Slavomira Nastasijevića i knjige nedavno preminulog Dobrila Nenadića, među kojima se svakako izdvaja izvanredni „Dorotej”. Novi naraštaji srpskih prozaista više su okrenuti žanru epske fantastike i podžanru „mača i magije” i tu svakako najznačajnije mesto zauzima Aleksandar Tešić čiji je „Kosingas” takođe iskorišćen za strip. Više razloga je za to, a najznačajniji je svakako činjenica da je naša epska poezija dosegla tako visoke umetničke domete da prosto sve što se piše u tom ključu stoji u senci tih vanvremenih „romana” u desetercu.

Zato su srpski pisci i umetnici pomalo bežali od ove teme, jer su shvatali kakva se odgovornost stavlja na pleća piscu kada se uhvati ukoštac sa njom. U stripu su se ovom temom, paradoksalno, među prvima bavili ruski emigranti poput Sergej Solovjeva i Đorđa Lobačeva čiji je „Baš Čelik” stripovsko remek-delo. Branislav Kerac uradio je ilustrovane albume na temu Kosovskog boja i srpskih srednjovekovnih vladara, dok je svoj doprinos dao i scenarista Marko Stojanović u određenim delovima serijala „Vekovnici” koji je radio sa nizom odličnih domaćih i stranih stvaralaca.

Odlična družina

Kada se 2012. u izdanju beogradske Lagune, u prestižnoj ediciji „Meridijan” pojavio roman „Duge noći i crne zastave”, književna kritika je odmah uočila tu „stripovsku vezu”. Na to se nužno nije gledalo kao na mnogo pozitivnu stvar jer deo kritičara strip i dalje smatra literaturom nižeg ranga. Što, naravno, više govori o njima nego o stripu kao umetnosti. Ali to nije ni bitno, sam roman po građi, načinu pripovedanja i oživljavanju likova mnogo duguje stripu.

To je i uočio Igor Marković, urednik u izdavačkoj kući „Sistem komiks”, i predložio da se roman pretoči u strip, to jest, grafički roman. Pre toga je takođe on bio zaslužan za stripovanje mog prvog romana „Konstantinovo raskršće”. Tada je uposlio nekoliko umetnika sa kojima je već sarađivao, Aleksu Gajića, čoveka koji može da vam nacrta (ili naslika) bukvalno šta god poželite, mladog Ivana Stojkovića, dok su najveći deo posla uradili Ivica Sretenović i Tiberiu Beka, koji je bojio table.

Strip se razlikuje od romana, naročito u delovima same priče, jer su neke scene izbačene a dodate su neke nove, kojih nema u romanu. Radnja počinje 1386. godine upadom akindžijskog odreda u oblast krajiškog vojvode Ivana Kosančića. To je istorijski događaj koji je prethodio većim sukobima između Osmanlija i srpske kneževine na čelu sa knezom Lazarom. Na neki način, sve je to bilo uvod u opsežan vojni sukob i, nažalost, u većini naše javnosti, Kosovska bitka kao središnji događaj smatra se izdvojenim događajem. A nije bilo tako.

Bitka na Kosovu u kojoj su poginuli i srpski knez i osmanski sultan bila je vrhunac dugog vojnog sukoba koji je počeo još 1371. bitkom na Marici. Čak mnogi istoričari smatraju Maričku bitku pogubnijom po Srbe od Kosovske. Kao posledica raspada ili „rasapa” srpske države, kako su to nazivali tadašnji letopisci, dobile su se manje feudalne jedinice na čijem čelu su bili međusobno zavađeni plemići.

Upravo u tom trenutku, Murat odlučuje da širi „strah ismailćanski” tako što će primeniti taktiku „udri-i-beži”. Malim, pokretnim konjičkim jedinicama napadaće pogranične delove i sejati strah. Među prvim na udaru su bile Kosanica i Toplica gde su, prema legendi, stolovali Ivan Kosančić i Milan Toplica, krajiške vojvode i pripadnici famoznog Reda Zmaja. To je, naravno, legenda, ali i odlična podloga za književnu (i stripovsku) nadogradnju.

Kosančić u prvom planu

U romanu i stripu, radnja prati šta se dešava nakon jednog takvog upada i svojevrsnu „misiju” trojice vitezova u neprijateljsku pozadinu u koju ih šalje sam knez. Treći vitez je, logično, Miloš Obilić. On je u stripu prikazan drugačije nego što ga prosečan Srbin zamišlja, ali s razlogom. Veći prostor je dat Kosančiću, kao nekoj vrsti predvodnika, što je namerno urađeno kako bi se izbegla poređenja sa narodnim pesmama koje svi znaju.

Napravljen je uravnotežen pristup žanru, tako da ima dosta istorije, ali su dodati i motivi folklorne fantastike, pa čak i pomalo horora. Tu su vile, obavezne posestrime naših epskih junaka, islamski demoni, hrišćanski anđeli i zli derviši-otpadnici i čarobnjaci. Svaki od crtača imao je slobodu da svom poslu pristupi na način na koji misli da je najbolji i koji mu najviše odgovara. Tako je Aleksa Gajić prve četiri table uradio u klasičnom stilu da bi scenu neuspešnog „atentata” na kneza Lazara podno planine Rudnik, koji su pokušali Nikola Altomanović i njegovi ljudi, naslikao potpuno drugačije, u maniru velikog majstora Alfonsa Fonta.

Prvi album se bavi putovanjem naših vitezova u Prilep, u drugom albumu, koji se zove „Đavolji sanovnik”, a koji trenutno crta i boji Nenad Cvitičanin, naši vitezovi boraviće u prestonici zlosrećnog kralja Marka Mrnjavčevića i tamo doživeti niz pustolovina. Treći deo rezervisan je za bitku kod Pirota, koja se zaista desila u proleće 1386. i nakon koje je pao Niš, u jesen te iste godine. Taj događaj je opisan u romanu „Olujni bedem”, a namera je da i on bude pretočen u strip.

Stripska epopeja

Treći deo ovog planiranog petoknjižja je upravo objavljen ovih dana i ima naslov „Dukat za Lađara”, u njemu je jedna svedenija i manje epska priča o borbi vojvode Kosančića sa ličnim demonima. Ostala dva dela, „Učitelj mačevanja” i „Carstvo nebesko” za temu će imati boravak Ivana Kosančića na dvoru kneza Lazara, u doba kratkotrajnog primirja i samu bitku na Kosovu.

Ako se naši planovi i snovi ostvare, sve će ove knjige jednog dana biti pretočene u stripove i to će zaista biti jedna prava stripovska epopeja kakvu do sada nismo imali u domaćoj devetoj umetnosti. To će, takođe, biti i zgodan način da se mlađim generacijama, zadubljenim u ekrane svojih pametnih telefona i bombardovanim viškom informacija sa interneta, televizije i društvenih mreža, približe naša epika i naša istorija. Da upoznaju neke drugačije, velike ljude u nekim drugim vremenima. Vremenima kada su čojstvo i junaštvo bili mera čoveka, kada su se sudarali svetovi i carstva i kada su tri viteza, tri pobratima, tri dobra junaka, kako ih pamti naš narod, bili dovoljni da uzdrmaju moćnu imperiju.

Njihova priča je sada pred vama, u slici i reči. A najjednostavnije određenje stripa jeste upravo to – „niz pričom spojenih kadrova”.

Krenite na putovanje sa Kosančićem, Toplicom i Obilićem, niz krivudave šumske staze i carske drumove, do dalekih i zaboravljenih mesta, od kadra do kadra, i budite svedoci jedne drugačije povesti i jednog novog, osavremenjenog mita.

Autor: Dejan Stojiljković
Izvor: Politikin Zabavnik